Razumeti sam.
Učiti samostalno.

Ponekad me pitaju zašto toliko vremena i srca ulažem u instrukcije. Jednostavan odgovor: jer je to mnogo više od nastave.

Naravno, reč je o matematici, nemačkom ili fizici. O testovima, ispitima i boljim ocenama. Ali s vremenom sam primetio da skoro svaki čas pruža i mali uvid u svet mladih ljudi. U njihove misli, brige, ponekad strahove: od sledećeg testa, loših ocena, budućnosti, ili jednostavno od onoga što odrastanje nosi sa sobom.

Nisam školovan nastavnik. Ja sam inženjer mašinstva i inženjer menadžmenta sa dve visokoškolske diplome. Ono što donosim jeste stručno znanje, mnogo godina profesionalnog i životnog iskustva, i perspektiva oca. Možda je upravo ta kombinacija razlog zašto su naši časovi često više od obične nastave.

Važno mi je da svaki učenik oseti: ovde sme da pita, greši, pa čak i da priča o nečemu što nema veze sa matematikom ili rečnikom. Ponekad je dovoljno otvoreno uho ili drugačiji pogled na problem da se ponovo pronađe hrabrost.

Stalno me iznenađuje koliko su mladi ljudi pametni, promišljeni i iskreni. Od osnovne škole do srednje, srećem ličnosti sa sopstvenim mišljenjima, idejama i snovima. Ti susreti obogaćuju i mene.

Vreme sa mojim učenicima podseća me kakvi smo nekada i mi bili. Životni period pun mašte, radoznalosti i velikih osećanja, u kome je svaki test delovao presudno, svako prijateljstvo jedinstveno, a svaki problem ogroman. Mnogo toga se menja s godinama. Ali u srži ostajemo često osoba kakva smo tada postali.

Možda je to najlepše u ovom poslu: učenici uče nešto od mene, a ja učim isto toliko od njih. Podsećaju me koliko su važni radoznalost, otvorenost i poverenje, i da to treba sačuvati i kao odrasla osoba.

Zato se radujem svakom zajedničkom času. Ne samo zato što rešavamo zadatak ili poboljšavamo ocenu, već zato što zajedno prelazimo mali deo važnog životnog perioda.

Zbog toga se srdačno zahvaljujem svim učenicima i njihovim roditeljima. Njihovo poverenje zaista cenim.